UVALA PELINOVIK-BOGOMOLJE

Čovik se usta i iša dignit mrižu kako je i reka, a ja kad sam čuja pentu da dolazi put kraja, prenija san Nju i reka joj da se diže i da gre kuvat kavu. Kakve li je lipe ribe uvatija, rekli mi neki "macho"... Moj zadatak je bija da očistin ono šta ćemo ostavit za ist, a ostalo da će on podilit po selu. Tako je i bilo. Ostavili smo za peć i za crni rižot, pa ćemo večeras kad se vratimo guštat riblji meni. Uputili smo se po otoku tražit našu kućicu.


karta Hvara

Dragi moji namjerno sam Vam stavija kartu, da vidite koliki je to otok, 80 km od Sućurja do Hvara. Cili dan smo se vozali po otoku po potencijalnim adresama i opet ništa. Još nas je uvatila i nevera, a Mađari se ponašaju po otoku ka da in je Balaton. Naša san ih u lovu na Gornjem Humcu, tako sa smo se skoro pripali i čin prije uteli ča. Napravili smo cca 200 km i gremo put našeg domačina Konga.


nema ništa na gradelan

Kako Kongo vata ribu, a baš je ne voli jist, on je složija i gradele mesa, pa riba, pa crni rižot. Ubili smo se od spize i od bumbe. Tu mi je nešto prvi put spomenija da ovde gori poviše njega ima neka kućica, i da će vidit ako nije prodana itd... Ništa konkretno... Tako smo blagovali, čakulali i išli leć, ne sićan se koja je ura bila, ali bilo je dosta kasno.....

Čuja san ga u polu snu kako viče "kafa". Još mamuran od sinoć, jedva san se diga, a osvanija je savršen dan. Žene i dice nema, a posli se ispostavilo da su išli šetat i brat zabranjene šparoge. On je skuva kavu i ka ljubazni domaćin servira i rakijicu. On da će sad poć u selo i da će se vratit, a ja ga već zoven da neka dođe ist i da će žena učinit obid kad on reče. Dogovor je pa, on će doć ispeć meso iza četiri ure, pa ćemo poć bacit mriže...On se uputija u selo Bogomolje, 3,5 km makadamom od uvale Pelinovik. Usto su došli žena i dica s punim naramkom šparoga, te smo dan proveli ležeći na suncu i razgledavajući uvalu i kuće u njoj. Jedan je čovik ništo radija u vali i ja sam lipo reka dobar dan, a on ni abadi. No, to me nije preveć uznemirilo, jer sam u proteklih deset miseci potrage već na to naučija. Četvri misec je i dan je lip, ali čin sunce pade studeno je, tako da je žena počela spremat priloge za večeru, a uz to je doša i KONGO. Naložija je oganj za ispeć meso, te dok se učini žerava da gremo bacit mriže. I bi tako. Potopili smo mriže i vratili se u valu, on je ispeka meso, žena je učinila priloge razne i sili smo blagovat. I možete zamislit kako nan je bilo, more pet metri od kuće, a od čeljadi samo mi, jer je vala nenaseljena zimi (nema struje). I ponovi se prethodna noć. Čakula, vino, a samo se čuju valovi i vidi lanterna od punte Pelješca. I obznanin mu ja zašto san doša.
Rečen mu ja da nisan baš doša na odmor, nego da bi ja kupija neku staru kučicu te da sam doša tražit i da ću sutra poć prema Starom Gradu na neke adrese tražit i usput da li on zna za nešto da se prodaje i da nije prevelika cijena. Reka mi je da sam zakasnija, da sve što je bilo "srpsko" je rasprodano, a bilo je tri ili četiri u vali, da san se javija pri itd..Malo po malo vrime je brzo proteklo i išli smo leć, s time da će on ujutro zoron dignit mrižu, a ja neka ležin i da će me probudit čin dođe na kraj....


raj na zemlji

a tamo je punta Pelješaca i Korčula

Čovik sidne za stol i mi večeramo pa besidu po besidu u priču, da kako je ovde, jeli mu dobro, jeli radi itd...Cilo vrime pijemo po malo i ispitujemo jedan drugoga, nepovjerenje je obostrano... Da kako san doša na Hvar na odmor iz Splita, ja mu ništa ne govorin, da jema mriže i da ćemo ih sutra utopit ... i na kraju ulijemo se nas dva ka magarci. Žena i dica su išli leć. Mi smo se dobro uredili i teturajuči san iša leć...

I došli mi u predvečer, čovik nas primija, pun portapak spize, piva i vina, jer me upozorija da nema nigdi ništa, ako se ne donese. Žena uvatila spremat za ist, ja i dica se divimo di smo došli i da li ovo postoji.Nema struje, asvalta, televizije, signala za mobitel... Žena zove "Ajte ist" i mi priđemo stolu. Oni čovik koji nas je primija stoji tamo sam ka pizda, i ja ga pozoven "Šjor ajte s nama za stol". Čovik prihvati i posli će se ispostavit da će to biti prelomni trenutak u pronalaženju kuće. Čovik se zove Božidar, a poznatiji je ka KONGO...


ovi desni je Kongo, a livi Braco francuz

Ne triban Vam govorit kako smo se osijećali svi skupa. Tuga, da smo nesritni itd... Tješimo se, da ćemo već nešto nać. Slijedi ponovno potraga, ali bezuspiješna...
Dođe Uskrs 2004. god, a kako dica nemaju školu posli Uskrsa, predložin ja da bi bilo dobro otić na Hvar dva-tri dana i negdi platit spavanje, da se ne remenajen svaki dan s trajekton gori-doli. I ponovo ja na internet i nađen smještaj ovdje:



I u utorak posli Uskrsa 2004. dođemo mi u ovaj raj na zemlji...

..i da nastavin pisat ono od 19.12.2006.god. Doša je ponediljak, a ja se u Splitu nalazin s vlasnicima. Dogovori se cijena, dade se ruka, ja nudin kaparu "ma ne triba,virovat ćemo jedni drugima" veli vlasnik. Ja tražim break, od nekoliko dana da još provjerin papire, ali kupujem sigurno i ponovno nudim kaparu. Ne triba kaže vlasnik, dogovor je dogovor. Nalazimo se do kraja tjedna da ispreciziramo detalje, papiri u mene i mi išli ča. Utorak saopćavamo dici da je sve gotovo i da smo se pogodili, i da smo mogli otić na picu proslavit u Starog mornara i da ne brljaju , jer za picu iman, a ne za neke ostale gluposti.
I mi u Starog mornara i zazvoni mobitel, odnija ga vrag ko ga je izmislija. S druge strane javlja glas:Znajte nama je žal, ali kuću smo prodali. Pa kako? pa ja san doša prvi, pa dali smo ruku itd. ništa ne pomaže. došla žena iz Švice i dala 5000,00 € više od mene,pa dat ću i ja. Ne ne, stvarno nan je žal, al smo prodali. I ostali mi bez kućice...

Moja malenkost je na nagovor bolje polovice krenula u potragu za nekon staron kućicon, jer je Ona zaželila da se mora nešto kupit na otocin, jerbo da će nan sve pokupovat furešti, da smo još relativno mladi i da možemo učinit žrtvu i dignit kredit...I ja tako na nagovor nje uvatija se interneta, oglasi, poznanika a želja je bila Hvar. Odilo se suboton oli nediljon na Hvar i radilo 250 km u jednom danu bi li se nešto pronašlo. Ništa. Sve uzalud. Dođeš u neko misto, rečeš dobar dan, a judi neće ni da ti odgovore. Mislin ja u sebi kakvi je ovo svit "koda san doša iz Bangladeša", a ne tu priko bare.I nakon devet miseci potrage, a bija je četvrtak i misec marč 2004. vozin se s posla doma i čujen oglas na radio Dalmaciji. "...prodaje se...." Odma ja ugovorin obilazak u subotu. I bi tako... Načinu se ove fotke doli, jerbo triba ići na glasovanje s dicon i postič koncenzus, a s vlasnicima se nalazin u ponedijak u Splitu...

Ovo je za početak. Po mome uvjerenju ovo je najljepše mjesto na svijetu i ovdje ću pokušati napraviti kronologiju od kada sam ga ja upoznao, a to je bilo za Uskrs 2004. god. Da bi pobliže saznali gdje se nalazi Uvala Pelinovik pročitajte nastavak:

Korčulanski kanal je morski kanal u Jadranskom moru.
Nalazi se između otoka Šćedra, Hvara, koji mu čine među sa sjeverne strane i otoka Korčule, po kojoj je dobio i ime, a koja ga omeđiva s južne strane.
Na istoku nema prave prirodne međe, osim donekle dijelom poluotoka Pelješca.
Na istoku se ovaj kanal "grana" u dvije grane:
Dalje se, na sjevernoj "grani", ovaj kanal nastavlja u Neretvanski kanal.
Na južnoj strani se ovaj kanal "grana" u Pelješki kanal.




Za južnu "neprirodnu" među se može uzeti crta rt Osičac na Pelješcu - Račišće na Korčuli. Na jugozapadu se izlazi na otvoreno more, a na zapadu se uplovljava u Viški kanal. Za približnu među, jer prave prirodne međe nema, možemo uzeti crtu otočić Proizd - Milna, Hvar.

Da bi blogeri otkrili ovo mjesto na kugli zemaljskoj evo još nekoliko sličica istog:







uvala

pogled prema Pelješcu